Alergije

Uvod

Alergije se javljaju kada vaš imunološki sistem reaguje na spoljnu supstancu (poput polena, otrova pčele, pseću dlaku, ili na hranu) koja ne izaziva reakciju kod većine drugih ljudi.

Imuni sistem svakog čoveka proizvodi antitela. Kod alergija, imuni sistem stvara antitela koja identifikuju određeni alergen kao štetan, iako on to nije. U kontaktu sa alergenima, imuni sistem reaguje na taj način da može da dođe do upale sinusa, kože, disajnih puteva ili sistema organa za varenje.

Ozbiljnost alergijske reakcije može da varira od osobe do osobe - od manje iritacije, do anafilaksije, koja može biti opasna po život. I dok većina alergija ne može biti izlečena, postoje određeni tretmani koji mogu da umanje jačinu simptoma.

Simptomi

Simptomi alergije zavise od supstance na koju organizam reaguje - alergija može uticati na disajne puteve, sinuse, nosne prolaze, kožu i digestivni sistem. Alergijske reakcije mogu biti u rasponu od blagih do teških, a u najozbiljnijim slučajevima alergije mogu da budu izazivač reakcije opasne po život poznate kao anafilaksa.

Alergija na seno, poznata i kao alergijski rinitis, može da uzrokuje:

• kijavicu
• svrbež nosa, očiju ili usne duplje
• curenje nosa, zapušen nos
• suzne, crvene ili natečene oči (konjuktivitis)

Alergija na hranu može da izazove:

• trnjenje usne duplje
• oticanje usana, jezika, lica ili grla
• osip
• anafilaksu

Alergina na ubod insekta može da izazove:

• oticanje veće površine kože (edem) na mestu uboda
• svrab ili osip po celom telu
• kašalj, stezanje u grudima, teško disanje ili kratak dah
• anafilaksu

Alergija na lekove može da izazove:

• osip
• svrab
• oticanje lica
• otežano disanje
• anafilaksu

Atopijski dermatitis, alergijsko stanje kože koje se zove još i ekcem, može izazvati:

• crvenilo
• svrab
• listanje i ljuštenje kože

Anafilaksa

Neki tipovi alergija, uključujući alergije na hranu i alergije na ubod insekata, mogu izazvati i tešku reakciju poznatu kao anafilaksa. U pitanju je stanje koje iziskuje hitnu medicinsku pomoć jer može izazvati stanje šoka (anafilaktički šok). Znaci i simptomi anafilakse uključuju:

• gubitak svesti
• pad krvnog pritiska
• ozbiljna kratkoća daha
• osip po koži
• dezorjentisanost i vrtoglavica
• brz i slab puls
• mučnina i povraćanje

Kada posetiti doktora

Obratite se doktoru ukoliko imate simptome za koje mislite da su uzrokovane alergijom, a uobičajni lekovi bez recepta ne pomažu. Ukoliko dobijete neke od simptoma kada počnete da koristite lek koji do tada niste koristili, nazovite doktora koji vam ga je prepisao smesta.

Za teške alergijske reakcije (anafilaktički šok) odmah nazovite i zatražite hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko imate pri sebi anti-alergijsku injekciju (EpiPen, Auvi-Q) iskoristite je smesta.

Čak i ako se simptomi poboljšaju nakon anti-alegijske injekcije, treba potražiti pomoć da bi ste bili sigurni da se simptomi neće vratiti kada se efekti injekcije istroše.

Ukoliko ste imali teške alergijske napade ili druge simptome anafilaksije u prošlosti, zakažite termin kod svog lekara. Procena, dijagnostika i dugoročno lečenje anafilakse su složen proces, tako da zakažite termin kod doktora koji je specijalizovan za alergije i imunologiju.

Uzroci

Alergija počinje kada vaš imuni sistem detektuje inače neškodljivu supstancu za ozbiljnog napadača. Imuni sistem onda proizvodi antitela koja su u stanju pripravnosti za taj konkretan alergen. Kada budete ponovo izloženi tom alergenu, ova antitela mogu da oslobode različite imunološke hemijske supstance, poput histamina, koji izazivaju simptome alergije.

Do reakcije najčešće dovode:

• vazdušni alergeni, poput polena, životinske dlake, grinje i plesni
• određene namirnice, naročito kikiriki, orašasti plodovi, pšenica, soja, riba, školjke, jaja i mleko
• ubodi insekata, poput pčele, ose, stršljena
• lekovi, posebno penicilin i antibiotici na bazi penicilina
• lateks ili druge materijale koje dodirujete, koji mogu da dovedu do alergijskih reakcija na koži

Faktori rizika

Veća je verovatnoća da razvijete energiju ukoliko:

• imate astmu ili alergije u porodici, poput peludne groznice, koprivnjača ili ekcem
• ukoliko ste dete
• ukoliko imate astmu ili drugo alergijsko stanje

Komplikacije

Ukoliko imate alergiju, to povećava rizike od nekih drugih medicinskih problema, uključujući tu sledeće bolesti i stanja:

• Anafilaksa. Ukoliko imate ozbiljne alergijske reakcije, povećan je rizik od anafilaktičkog šoka. Hrana, lekovi i ubodi insekata su najčešći okidači anafilakse.
• Astma. Ukoliko imate alergiju, veća je verovatnoća da imate astmu - reakciju imunološkog sistema koja pogađa disajne puteve i disanje. U mnogim slučajevima, astma se aktivira izlaganjem alergenima u okolini (alergijska astma).
• Upala sinusa (sinusitis) i infekcije ušiju i pluća. Rizik od ovih stanja je povećan ako imate pleudnu groznicu ili astmu.

Prevencija

Prevencija zavisi od vrste alergije koju imate. Neke od opštih mera podrazumevaju sledeće:

• Izbegavajte poznate alergene. Čak iako lečite svoje simptome, probajte da u svakoj prilici izbegavate okidače. Ako ste alergični na polen, zatvorite prozore i vrata kada je nivo polena u vazduhu visok. Ukoliko ste alergični na grinje, čistite prašinu, usisavajte i menjajte posteljinu češće.
• Vodite dnevnik. Kada pokušavate da odredite šta uzrokuje ili pogoršava simptome alergije, pratite svoje aktivnosti i to šta jedete, kada se simptomi dešavaju i šta pomaže. Ove informacije mogu pomoći vama i vašem doktoru kod identifikacije uzroka.
• Nosite medicinsku narukvicu. Ukoliko su vaše alergijske reakcije ozbiljne, medicinska narukvica sa natpisom može da drugima stavi do znanja kakvo medicinsko stanje imate, u slučaju da ne možete da komunicirate.

Dijagnoza

Da bi procenio da li imate alergiju, vaš lekar će verovatno:

• postaviti detaljna pitanja o znakovima i simptomima
• obaviti fizički pregled
• zatražiti da vodite dnevnik simptoma i mogućih uzroka

Ukoliko imate alergiju na hranu, vaš lekar će verovatno:

• zatražiti da vodite detaljni dnevnik hrane koju unosite
• pitati da li ste prestali da jedete sumnjivu hranu tokom alergijske procene.

Doktor može takođe da preporuči jedan od sledećih testova, ali imajte na umu da ovi testovi nisu potpuno pouzdani (mogu biti lažno pozitivni ili lažno negativni):

• Test kože / Patch test. Doktor ili sestra ubodu kožu i izlože vas malim dozama proteina koji se mogu naći u potencijalnim alergenima. Ako ste alergični, to će se pokazati na mestu uboda.
• Test krvi. Specifični IgE (sIgE, poznat i kao RAST ili ImmunoCAP) test meri koncentraciju antitela koja izazivaju alergije u krvotoku, poznata kao imunoglobin-E antitela (IgE). Uzorak krvi se šalje u laboratoriju gde je moguće uraditi testove osetljivosti na moguće alergene.

Ako vaš doktor posumnja da su vaši problemi uzrokovani nečim što nije alergija, drugi testovi mogu da pomognu oko identifikacije drugih medicinskih problema.

Lečenje

Alergije se mogu tretirati na sledeće načine:

• Izbegavanje alergena. Vaš doktor će vam pomoći oko neophodnih koraka da odredite i izbegnete alergijske aktivatore. Ovo je ujedno najvažniji korak u prevenciji alergijskih reakcija i umanjenju simptoma.
• Lekovi. U zavisnosti od toga koju alergiju imate, lekovi mogu biti od pomoći u umanjeju reakcije vašeg imunog sistema, i samim tim simptoma. Doktor vam može prepisati neki od lekova bez recepta u obliku pilula ili tečnosti, nosnih sprejeva ili kapi za oči.
• Imunoterapija. Za teške alergije ili alergije koje nisu potpuno ublažene drugim načinima, vaš lekar može preporučiti imunoterapiju alergenima. Ovaj tretman podrazumeva seriju injekcima pročišćenih ekstrata alergena koji se daju u periodu od nekoliko godina.
• Drugi oblik imunoterapije je tableta koja se stavlja ispod jezika dok se ne rastvori i one se koriste kod nekih vrsta alergija na polen.
• Hitni epinefrin. U slučajevima ozbiljnih alergijskih reakcija, možda ćete morati da nosite injekciju sa sobom koja može da vam ublaži simptome dok ne dobijete hitnu pomoć.

Životni stil i kućni lekovi

Neki simptomi alergije postaju lakši u uslovima kućnog lečenja.

• Zagušenje sinusa i simptomi peludne groznice se vremenom umanjuju slanom nazalnom irigacijom - ispiranjem sinusa rastvorom soli i vode. Moguće je koristiti "neti pot" (posude u obliku čajnika za ispiranje nosa) ili posebne boce za istiskivanje zgusnute sluzi i iritanata iz nosa, ali imajte u vidu da nepravilno korišćenje neti pota može dovesti do infekcija.
• Simptomi alergije u domaćinstvu. Smanjite izlaganje prašini, grinjama, dlakama kućnih ljubimaca čestim menjanjem posteljine i plišanih igračaka u vrućoj vodi, održavanjem niske vlažnosti, često usisavajte i koristite filtere čestica (HEPA), zamenite tepihe parketom.
• Simptomi koje izaziva buđ. Smanjite vlažnost u vlažnim prostorijama kao što su kupatilo i kuhinja, korišćenjem ventilacije i odvlaživača. Popravite cevi koje cure.

Alternativna medicina

Klinička praksa ukazuje da neki ljudi sa alergičnim rinitisom mogu imati koristi od akupunkture.

Priprema za termin kod doktora

Za simptome koji mogu biti uzrokovani alergijom, konsultujte se sa porodičnim lekarom ili lekarom opšte prakse. U slučaju potrebe, bićete upućeni na lekara koji je specijalizovan za alergije (alergolog).

Šta možete da uradite

Pitajte da li je potrebno da prestanete sa uzimanjem lekova za alergiju pre pregleda, i koliko dugo. Na primer, antihistaminici mogu da utiču na rezultate testa kože.

Zapišite:

• Svoje simptome, uključujući i one koji vam se mogu učiniti beznačajnim, i kada su počeli
• Porodučnu istoriju alergije i astme, uključujući specifične vrste alergija ukoliko ih znate
• Sve lekove, vitamine i suplemente koje uzimate sa dozama
• Pitanja za doktora

Neka pitanja koja bi ste trebali postaviti svom doktoru su:

• Koji je najverovatniji uzrok mojih znakova i simptoma?
• Da li postoje drugi mogući uzroci
• Da li su potrebni testovi na alergije?
• Da li treba da posetim alergologa?
• Kakve tretmane preporučujete?
• Ukoliko imate i druge zdravstvene probleme, kako najbolje da uklopite sve u tretman?
• Kojih simptoma vaši prijatelji i porodica trebaju da budu svesni?

Šta očekivati od doktora

Doktor će vam verovatno postaviti sledeća pitanja.

• Da li ste nedavno imali prehladu ili drugu resporatornu infekciju?
• Da li se vaši simptomi pogoršavaju u određeno doba dana?
• Da li vam se čini da neke stvari poboljšavaju ili pogoršavaju simptome?
• Da li se simptomi pogoršavaju u određenim delovima vašeg stana ili na poslu?
• Imate li kućne ljubimce i ulaze li oni u spavaće sobe?
• Imate li vlage u stanu ili na radnom mestu?
• Da li pušite ili ste izloženi duvanskom dimu ili drugim zagađivačima
• Koje tretmane ste imali do sada i da li su pomogli.