Depresija

Uvod

Depresija je poremećaj raspoloženja koji uzrokuje uporni osjećaj tuge i gubitka interesa. Takođe se naziva i veliki depresivni poremećaj ili klinička depresija, utiče na to kako se osećate, razmišljate i ponašate i može dovesti do različitih emocionalnih i fizičkih problema. Možda ćete imati problema sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti, a ponekad možete da se osećate kao da život nije vredan življenja.

Za razliku od trenutnog teškog perioda, depresija nije slabost i ne možete je jednostavno "ugasiti". Naprotiv, depresija može zahtevati dugotrajno lečenje. Ali nemojte se obeshrabrivati. Većina ljudi sa depresijom oseća se bolje sa lekovima, psihoterapijom ili oboje.

Simptomi

Iako se depresija može pojaviti samo jednom tokom života, ljudi obično imaju više epizoda. Tokom ovih epizoda, simptomi se javljaju skoro svakog dana i mogu uključivati:

• Osjećaji tuge, praznine ili beznađa
• Ljuti ispadi, razdražljivost ili frustracija, čak i zbog malih stvari
• Gubitak interesa ili zadovoljstva u većini ili svim normalnim aktivnostima, kao što su seks, hobi ili sport
• Poremećaji spavanja, uključujući nesanicu ili previše sna
• Umor i nedostatak energije, takav da čak i mali zadaci zahtevaju dodatni napor
• Smanjen apetit i gubitak težine ili povećana želja za hranom i povećanjem težine
• Anksioznost, uznemirenost ili nemir
• Usporeno razmišljanje, usporen govor ili usporeni pokreti tela
• Osjećaj bezvrednosti ili krivice, fiksacije na životne neuspehe ili krivicu
• Poteškoće sa koncetrisanjem, misaonim procesima, donošenjem odluka i sa pamćenjem
• Česte misli o smrti, samoubilačke misli
• Neobjašnjivi fizički problemi poput bola u leđima i glavobolja

Za mnoge ljude sa depresijom simptomi su obično dovoljno ozbiljni da izazovu primetne probleme u svakodnevnim aktivnostima, kao što su rad, škola, društvene aktivnosti ili odnosi s drugima. S druge strane, neki ljudi se mogu osećati nesrećno a da ne znaju zbog čega.

Simptomi depresije kod dece i tinejdžera

Opšti simptomi depresije kod dece i tinejdžera su slični onima kod odraslih, ali može biti određenih razlika.

• Kod mlađe dece, simptomi depresije mogu uključivati tugu, razdražljivost, zabrinutost, bolove, odbijanje da idu u školu ili pothranjenost.
• Kod tinejdžera, simptomi mogu uključivati tugu, razdražljivost, osećaj negativnosti i bezvrednosti, ljutnju, izostanke iz škole, osećaj neshvaćenosti i izuzetna osetljivost, korišćenje rekreativnih droga ili alkohola, previše hrane ili spavanja, samopovređivanje, gubitak interesa u normalnim aktivnostima i izbegavanje socijalne interakcije.

Simptomi depresije kod odraslih

Depresija nije uobičajni deo starenja i nikada se ne sme uzeti olako. Nažalost, depresija se često ne dijagnostifikuje i ne leči kod starijih odraslih osoba, i oni nerado traže pomoć. Simptomi depresije mogu biti različiti ili manje očigledni kod starijih osoba, kao što su:

• Poteškoće sa pamćenjem i promene ličnosti
• Fizički bol
• Zamor, gubitak apetita, problemi sa spavanjem, gubitak interesovanja za seks, sve to bez upliva nekog drugog medicinskog stanja
• Izbegavanje socijalnih događaja
• Suicidne misli

Kada posetiti doktora

Ukoliko osećate simptome depresije, zakažite sastanak sa svojim doktorom ili profesionalcem za mentalno zdravlja što pre. Ako ste neodlučni oko traženja pomoći, pričajte sa prijateljima ili članovima porodice, doktorom ili bilo kim kome verujete.

Kada tražiti hitnu pomoć

Ukoliko mislite da možete da se samopovredite ili izvršite samoubistvo, ili se bojite za neku blisku osobu, kontaktirajte prijatelje, voljene osobe ili centar za prevenciju samoubistava. U Srbiji možete kontaktirati Centar Srce na 0800-300-303.

Uzroci

Nije poznato šta precizno uzrokuje depresiju. Kao i kod mnogim drugih mentalnih problema, mogu se u obzir uzeti mnogobrojni faktori.

• Biološke razlike. Osobe sa depresijom imaju fizičke promene u mozgu. Značaj ovih promjena je još uvek neizvestan.
• Hemija mozga. Neuro-transmiteri su prirodne hemijske supstance u mozgu koje verovatno igraju ulogu u depresiji. Nedavna istraživanja pokazuju da promene u funkciji i efektu neurotransmitera i na način na koji one utiču na neuronske sklopove koji su uključeni u održavanje stabilnosti raspoloženja mogu igrati značajnu ulogu u depresiji i njenom lečenju.
• Hormoni. Promene u telesnom balansu hormona može biti jedan od izazivača depresije (do kojih može doći u toku trudnoće, u nedeljama i mesecima posle porođaja, od problema sa štitnom žlezdom, usled menopauze i mnogih drugih okolnosti).
• Genetika. Depresija je češća kod ljudi koji imaju krvne srodnike sa isim problemom. Istraživači pokušavaju da otkruju da li su neki specifični geni uzrok depresije.

Faktori rizika

Depresija se najčešće sreće u tinejdžerskim, dvadesetim ili tridesetim godinama života, mada se može pojaviti bilo kad. Dijagnostifikovano je više žena od muškaraca, ali delom verovatno zbog toga što će žene lakše da potraže pomoć.

Faktori koji povećavaju rizik od javljanja i pogoršavanja depresije:

• Određene osobine ličnosti, kao što su nisko samopoštovanje i prevelika zavisnost od drugih, samokritičnost ili pesimizam
• Traume i stresni događaji, fizička i psihička zlostavljanja, gubitak voljenih osoba, problematične veze, finansijski problemi
• Krvni srodnici sa istorijom depresije, bipolarnog poremećaja, alkoholizna ili samoubistava
• Homoseksualci, biseksualci, transrodne osobe, osobe sa varijacijama u razvoju genitalnih organa i okruženju bez podrške
• Istorija drugih poremećaja mentalnog zdravlja, kao što su anksiozni poremećaj, poremećaji u ishrani ili post-traumatski stresni poremećaj
• Korišćenje alkohola i rekreativnih droga
• Ozbiljne ili hronične bolesti, kancer, moždani udar, srčani problemi
• Određeni lekovi - neke vrste lekova za visok krvni pritisak, pilule za spavanje

Komplikacije

Depresija je ozbiljan poremećaj koji može ostaviti značajne posledice na vas i vašu porodicu. Depresija se često pogoršava ako se ne leči, što rezultira emocionalnim, bihevioralnim i zdravstvenim problemima koji utiču na svaku oblast života.

Primeri komplikacija koje se mogu desiti usled depresije su:

• Prekomerna težina ili gojaznost koje mogu dovesti do bolesti srca i dijabetesa
• Bol ili fizička bolest
• Oslanjanje na alkohol i lekove
• Anksioznost, panični poremećaj ili socijalna fobija
• Porodični konflikti, poteškoće u vezama, problemi na poslu i u školi
• Socijalna izolacija
• Suicidalne misli, pokušaji suicida, suicid
• Samo-povređivanje
• Preuranjena smrt

Prevencija

Siguran način za prevenciju depresije ne postoji, ali sledeće strategije mogu biti od pomoći.

• Preduzmite korake za kontrolu stresa kako bi ste povećali svoju otpornost i povećali svoje samopoštovanje.
• Obratite se članovima porodice i prijateljima, naročito u trenucima krize
• Zakažite pregled kod najranijih znakova problema da bi ste sprečili situaciju da se pogorša.
• Razmislite o dugotrajnijim tretmanima kako bi ste sprečili povratak simptoma.

Dijagnostika

Vaš doktor može da dijagnostifikuje depresiju na osnovu nekih od sledećih elemenata:

• Fizički pregled. Vaš doktor može da uradi fizički pregled i da postavi pitanja o zdravlju. U nekim slučajevima depresija može biti povezana sa fizičkim zdravstvenim problemom.
• Laboratorijski test. Vaš doktor da predloži test tiroidne žlezde da bi se uverio da li ona funkcioniše ispravno.
• Psihijatrijska evaluacija. Doktor mentalnog zdravlja će vam postaviti pitanja o simptomima, mislima, osećanjima i obrascima ponašanja. Možda ćete trebati da popunite upitnik sa ovim pitanjima.
• DSM-5. Vaš doktor može dijagnostifikovati depresiju na osnovu kriterijuma iz publikacije "Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje" (DSM-5).

Vrste depresije

Simptomi uzrokovani velikom depresijom mogu varirati od osobe do osobe. Vaš lekar može dodati jednu ili više podvrsta da bi se ukazalo na specifičnost depresije:

• Anksiozni stres - depresija sa neobjašnjivim nemirom ili sa zabrinutošću zbog mogućih događaja ili gubitka kontrole
• Mešovite karakteristike - istovremena depresija i manija, što uključuje povišeno samopoštovanje, preveliko izražavanje i povećanje energije
• Melanholične karakteristike - teška depresija, pogoršano raspoloženje ujutro, velike promene u apetitu, osećaj krivice, uznemirenost ili tromost
• Atipične osobine - depresija koja uključuje sposobnost privremenog zadovoljstva zbog srećnih događaja, povećanog apetita, prekomerne potrebe za spavanjem, osetljivost na odbacivanje i težak osećaj u rukama ili nogama
• Psihotične karakteristike - depresija praćena obmanama ili halucinacijama, koje mogu uključivati ličnu neadekvatnost ili druge negativne teme
• Katatonija - depresija sa motoričkom aktivnosti koja je ili nekontrolisano i besmisleno kretanje, ili fiksno i nefleksibilno držanje
• Peripartum - depresija koja se javlja tokom trudnoće ili u sedmicama ili mesecima nakon porođaja (postpartum)
• Sezonski obrazac - depresija vezana za promene godišnjih doba i smanjena izloženost sunčevoj svetlosti

Drugi poremećaji koji uzrokuju simptome depresije

Neka druga stanja imaju depresiju kao jedan od potencijalnih simptoma. Važno je da dobijete tačnu dijagnozu, tako da možete dobiti odgovarajući tretman.

• Bipolarni poremećaji I i II. Ovi poremećaji raspoloženja uključuju promene raspoloženja koje se kreću od maksimuma (manija) do minimuma (depresija). Ponekad je teško razlikovati bipolarni poremećaj i depresiju.
• Ciklotomija podrazumeva maksimume i minimume koji su blaži od onih kod bipolarnog poremećaja.
• Disruptivni poremećaj raspoloženja. Ovaj poremećaj raspoloženja kod dece uključuje hroničnu i tešku razdražljivost i gnev sa čestim temperamentnim ispadima. Ovaj poremećaj se obično razvija u depresivni poremećaj ili anksiozni poremećaj tokom tinejdžerskih godina ili kasnije.
• Uporni depresivni poremećaj. Ponekad se naziva distimija, ovo je manje ozbiljna ali hroničnija forma depresije. Iako to obično nije onesposobljavajuća, uporni depresivni poremećaj može da vas spreči da normalno funkcionišete u svojoj dnevnoj rutini i da živite punim plućima.
• Predmenstrualni disforični poremećaj uključuje simptome depresije povezane sa hormonskim promenama koje počinju nedelju dana pre ciklusa, da bi se simptomi smanjili na minimum ili nestali posle završetka ciklusa.
• Drugi poremećaji depresije. Ovo uključuje depresiju koja je uzrokovana upotrebom rekreativnih droga, nekih propisanih lekova ili drugih medicinskih stanja.

Tretman

Lekovi i psihoterapija su efikasni kod većine ljudi sa depresijom. Vaš doktor opšte prakse ili psihijatar mogu da prepišu lekove koji će olakšati simtpome, ali u dosta slučajeva je jako korisno i zakazivanje termina sa psihijatrom, psihologom ili nekim drugim stručnjakom za mentalno zdravlje.

Ukoliko imate ozbiljnu depresiju možda će biti potrebna i hospitalizacija, ili ćete morati da učestvujete u programu ambulantnog lečenja dok se simptomi ne poprave.

Sledi pregled mogućih tretmana depresije.

Lekovi

Postoje mnoge vrste antidepresiva, obavezno se konsultujte o značajnijim nus-efektima sa svojim lekarom ili farmaceutom.

• Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI). Doktori često počinju prepisivanjem SSRI. Ovi lekovi se smatraju bezbednijim i generalno izazivaju manje neprijatnih nuspojava od drugih vrsta antidepresiva. SSRI uključuju citalopram, escitalopram, fluoksetin, paroksetin, sertralin i vilazodon.
• Inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI). Primeri SNRI uključuju duloksetin, venlafaksin, desvenlafaksin i levomilnacipran.
• Atipični antidepresivi. Ovi lekovi se ne uklapaju ni u jednu od drugih kategorija antidepresiva. Oni uključuju bupropion, mirtazapin, nefazodon, trazodon i vortioksetin.
• Triciklični antidepresivi. Ovi lekovi - kao što su imipramin, nortriptilin, amitriptilin, doksepin, trimipramin, desipramin i protriptilin - mogu biti veoma efikasni, ali mogu i da izazovu ozbiljnije nuspojave nego što to mogu noviji antidepresivi. Dakle, triciklični preparati se generalno ne propisuju ako niste prvo probali SSRI bez znakova poboljšanja.
• Inhibitori mono-amino-oksidaze (MAOIs). MAOI - kao što je tranilcipromin, fenelzin i izokarboksazid - mogu biti prepisani obično kada drugi lekovi ne daju efekte. Nuspojave mogu biti ozbiljne. Upotreba ovih lekova zahteva strogu dijetu zbog opasnih (ili čak smrtonosnih) interakcija sa hranom - kao što su određeni sirevi, kiseli krastavci i vina - i neki lekovi i biljni dodaci. Selegilin je noviji MAOI koji se drži na koži kao flaster i može da izazove manje neželjenih efekata nego drugi lekovi ove vrste. Ovi lekovi se ne mogu kombinovati sa SSRI.
• Ostali lekovi. Ostali lekovi se mogu dodati antidepresivu da bi se pojačali antidepresivni efekti. Vaš lekar može preporučiti kombinovanje dva antidepresiva ili dodavanje lekova kao što su stabilizatori raspoloženja ili antipsihotici. Lekovi za anti-anksioznost i stimulansi se takođe mogu kratkoročno koristiti.

Pronalaženje pravog medikamenta

Ako je neko od članova vaše porodice dobro reagovao na antidepresiv, moguće je da će isti lek pomoći i vama. Ili ćete možda morati da isprobate nekoliko lekova ili kombinacija lekova pre nego što nađete onaj koji daje rezultate u vašem slučaju. Za to je potrebno strpljenje, jer je za neke lekove potrebno nekoliko nedelja ili duže da daju puni efekat i da se neželjeni efekti umanje usled prilagođavanja tela.

Rizici sa naglim prekidom uzimanja lekova

Ne prekidajte sa uzimanjem antidepresiva bez prethodne konsultacije sa lekarom. Smatra se da antidepresivi ne izazivaju zavisnost, ali se može javiti fizička zavisnost (koja je drugačija). Konsultujte se sa svojim lekarom oko postepenog smanjivanja doziranja.

Antidepresivi i trudnoća

Ako ste trudni ili dojite, neki antidepresivi mogu da uzrokuju povećan zdravstveni rizik za vaše nerođeno dete ili dete koje doji. Razgovarajte sa svojim lekarom ako zatrudnite ili planirate da zatrudnite.

Antidepresivi i povećan rizik od samoubistva

Većina antidepresiva je bezbedna za korišćenje, ali u nekim slučajevima, deca, tinejdžeri i osobe mlađe od 25 godina mogu imati suicidalne misli ili ponašanje kada uzimaju antidepresive, posebno u prvih nekoliko nedelja od početka ili kada se doza promeni.

Svakoga ko uzima antidepresive treba pažljivo pratiti zbog mogućeg pogoršanja ili neobičnog ponašanja, posebno kada započinje korišćenje novog leka ili kada se menja doza. Ako vi ili neko koga poznajete ima samoubilačke misli prilikom uzimanja antidepresiva, odmah se obratite lekaru ili zatražite hitnu pomoć.

Imajte na umu da antidepresivi smanjuju rizik od samoubistva na duže staze poboljšanjem raspoloženja.

Psihoterapija

Psihoterapija je opšti termin za lečenje depresije razgovorom između stručnjaka za mentalno zdravlje i pacijenta o stanju pacijenta i povezanim problemima. Psihoterapija je takođe poznata kao terapija razgovora ili psihološka terapija.

Različiti tipovi psihoterapije mogu biti efikasni za depresiju, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija ili interpersonalna terapija. Vaš stručnjak za mentalno zdravlje može preporučiti i druge vrste terapija. Psihoterapija vam može pomoći u sledećem:

• Prilagođavanje na krizu ili druge trenutne poteškoće
• Identifikacija negativnih ubeđenja i obrazaca ponašanja i njihova zamena zdravijim i pozitivnijim
• Razvijanje pozitivnih interakcija
• Nalaženje boljih načina za nošenje sa problemima
• Identifikacija problema koji doprinose depresiji i promene u ponašanju koji dovode do pogoršavanja stanja
• Ponovno uspostavljanje osećaja satisfakcije i kontrole u životu, redukcija beznađa i besa
• Postavljanje realističnih ciljeva u životu
• Razvijanje sposobnost da tolerišete i prihvatite uznemirenost koristeći zdravije načine ponašanja

Alternativni formati terapije

Postoje formati za terapiju kao alternativa sastancima licem u lice, i za neke ljude mogu biti dobra opcija. Terapija se može obezbediti, na primer, kroz kompjuterski program, putem onlajn sesija, ili korišćenjem video zapisa ili radnih knjiga. Programi mogu biti vođeni od strane terapeuta ili mogu biti delimično ili potpuno nezavisni.

Pre nego što izaberete jednu od ovih opcija, razgovarajte o ovim formatima sa svojim terapeutom da biste utvrdili da li vam oni mogu biti od pomoći. Takođe, pitajte svog terapeuta za preporuku nekog proverenog programa.

Pametni telefoni i tableti sa zdravstvenim aplikacijama za podršku i generalnu edukaciju o depresiji nisu zamena za sastanke sa doktorom ili terapeutom.

Bolnički i rezidencijalni tretman

Kod nekih ljudi, depresija je toliko jaka da je potreban boravak u bolnici. Ovo može biti neophodno ako ne možete da se brinete o sebi ili kada ste u neposrednoj opasnosti da naudite sebi ili nekom drugom. Psihijatrijsko lečenje u bolnici može vam pomoći da ostanete mirni i sigurni dok se vaše raspoloženje ne poboljša.

Parcijalni programi hospitalizacije ili dnevne terapije takođe mogu pomoći nekim ljudima. Ovi programi obezbeđuju ambulantnu podršku i savetovanje koje su potrebne da bi se kontrolisali simptomi.

Ostale opcije

Za neke ljude, mogu se predložiti druge procedure, koje se ponekad nazivaju i terapije stimulacije mozga:

• Elektrokonvulzivna terapija (ECT). Kod ove terapije, električne struje prolaze kroz mozak sa ciljem uticanja na funkciju i efekte neurotransmitera u vašem mozgu za ublažavanje depresije. ECT se obično koristi za ljude kojima lekovi ne pomažu ili koji ne mogu da uzimaju antidepresive iz zdravstvenih razloga ili su pod visokim rizikom od samoubistva.
• Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS). TMS može biti opcija za pacijente kod kojih se stanje ne poboljšava antidepresivima. Tokom TMS-a se šalju kratki magnetni impulsi koji stimulišu nervne ćelije u mozgu koje su uključene u regulaciju raspoloženja i depresiju.

Način života i kućni lekovi

Depresija nije stanje sa kojim možete da se nosite samostalno. Ali kao dopuna profesionalnom tretmanu, sledeći koraci samo-pomoći mogu biti od koristi:

• Držite se svog plana tretmana. Ne preskaćite posete psihoterapeutu. Čak i ako se osećate dobro, ne preskačite prepisane lekove. Ukoliko prestanete, simptomi depresije mogu da se vrate. Razumite ad je potrebno vreme da bi ste se osećali bolje.
• Učite o depresiji. Edukacija o vašem stanju može da vas motiviše da se držite plana lečenja. Ohrabrite i članove svoje porodice i prijatelje da se upoznaju sa depresijom da bi mogli da vas podrže.
• Obratite pažnju na znake upozorenja. Radite sa svojim doktorom i terapeutom da bi ste identifikovali šta izaziva simptome depresije. Napravite plan da bi ste znali šta da radite ako vam se simptomi pogoršaju. Kontaktirajte svog doktora ili terapeuta ukoliko primetite bilo kakve promene u simptomima ili u tome kako se osećate. Zamolite članove porodice i prijatelje da vam pomognu u motrenju na znakove upozorenja.
• Izbegavajte alkohol i rekreativne droge. Može izgledati kao da alkohol ili droga smanjuju simptome depresije, ali na duže staze oni generalno pogoršavaju simptome i čine depresiju tešom za lečenje. Razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom ako vam je potrebna pomoć u vezi sa upotrebom alkohola ili supstanci.
• Vodite računa o sebi. Jedite zdravo, budite fizički aktivni i dovoljno spavajte. Razmislite o hodanju, trčanju, plivanju ili nekoj drugoj aktivnosti u kojoj uživate. Dobro spavanje je važno i za vaše fizičko i mentalno zdravlje. Ako imate problema sa spavanjem, razgovarajte sa svojim lekarom o tome šta možete da uradite.

Suočavanje i podrška

Razgovarajte sa svojim lekarom ili terapeutom o tome kako se boriti sa svojim stanjem i isprobajte ove savete:

• Pojednostavite svoj život. Smanjite obaveze kada god je to moguće, i postavljajte sebi razumne ciljeve. Radite manje kada se osećate loše.
• Vođenje dnevnika, kao deo vašeg tretmana, može poboljšati raspoloženje dopuštajući vam da izrazite bol, ljutnju, strah ili druge emocije.
• Čitajte proverene knjige i posećujte web lokacije za samopomoć. Vaš lekar ili terapeut vam može preporučiti knjige i sajtove.
• Uključite se u lokalne grupe za pomoć.
• Ne izolujte se. Trudite se da učestvujete u društvenim aktivnostima i redovno se družite sa porodicom ili prijateljima. Grupe za podršku osobama sa depresijom mogu vam pomoći da se povežete sa drugima koji se suočavaju sa sličnim izazovima i da podelite iskustva.
• Uvežbajte načine za opuštanje i za upravljanje stresom. Primeri uključuju meditaciju, progresivno opuštanje mišića, jogu i tai chi.
• Isplanirajte dan. Napravite spisak dnevnih zadataka, koristite lepljive cedulje i planere da ostanete organizovani.
• Ne pravite važne odluke u lošoj fazi. Izbegavajte donošenje odluka kada se osećate depresivno.

Priprema za pregled

Možete da posetite svog lekara primarne zdravstvene zaštite, koji vas može uputiti na stručnjaka za mentalno zdravlje. Evo nekih informacija koje će vam pomoći da se pripremite za pregled.

Šta možete da uradite

Pre zakazivanja, zapišite sledeće:

• Bilo koje simptome koje ste imali, uključujući one koji mogu da deluju nepovezano sa razlogom zbog kojeg ste zakazali pregled
• Ključne lične informacije, uključujući značajnije stresne događaje i veće životne promene
• Sve medikamente, vitamine ili suplemente koje uzimate, uključujući doze
• Pitanja koja hoćete da postavite svom doktoru ili specijalisti za mentalno zdravlje

Ako je moguće, povedite člana porodice ili prijatelja, da bi vam pomogao da zapamtite sve informacije koje dobijete tokom pregleda.

Neka od osnovnih pitanja koje trebate da pitate svog doktora su:

• Da li je depresija najverovatniji uzrok mojih simptoma?
• Koji su drugi mogući uzroci mojih simptoma?
• Koje vrste testova su mi potrebni?
• Kakav tretman je najizgledniji za mene?
• Koje su alternative primarnom pristupu koji predlažete?
• Ukoliko imate druge bolesti i stanja, pitajte koji je najbolji način da ih tretirate zajedno?
• Da li postoje neka ograničenja koja treba da sledim?
• Da li treba da vidim psihijatra ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje?
• Koji su glavni sporedni efekti lekova koje preporučujete?
• Da li postoji generička alternativa medicini koju propisujete?
• Postoje li neke brošure, štampani materijali ili web sajtovi koje preporučujete?

Ne oklevajte da pitate i sve drugo što vas zanima.

Šta da očekujete od svog doktora

Vaš doktor će takođe postaviti mnoga pitanja, budite spremni da odgovorite na njih da bi vam ostalo vreme da govorite o stvarima na koje želite da se fokusirate. Doktor može da vas pita nešto od sledećih stvari:

• Kada ste vi ili vaši najbliži primetili simptome depresije?
• Koliko dugo se osećate depresivno? Da li se obično osećate loše, ili se vaše raspoloženje menja?
• Da li se vaše raspoloženje ikada menja od neraspoloženja do osećaja intenzivne sreće i euforije?
• Da li ikada imate samoubilačke misli kada se osećate loše?
• Da li vaši simptomi ometaju vaš svakodnevni život ili odnose?
• Da li imate krvne srodnike sa depresijom ili drugim poremećajem raspoloženja?
• Koje druge mentalne ili fizičke probleme imate?
• Pijete li alkohol i koristite li rekreativne droge?
• Koliko spavate noću? Da li se vreme sna menja tokom vremena?
• Da li postoji nešto što umanjuje simptome?
• Da li postoji nešto što pogoršava simptome?