Dijabetes

Objavljeno: 15-Mar-2019

Uvod

Diabetes mellitus ili šećerna bolest se odnosi na grupu bolesti koje utiču na to kako vaše telo koristi šećer u krvi (glukozu). Glukoza je vitalna za vaše zdravlje jer je važan izvor energije za ćelije koje čine vaše mišiće i tkiva. To je takođe glavni energetski izvor vašeg mozga.

Osnovni uzrok dijabetesa varira prema tipu. Ali, bez obzira na tip dijabetesa, to može dovesti do viška šećera u vašoj krvi. Previše šećera u krvi može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Hronična stanja dijabetesa uključuju dijabetes tipa 1 i tipa 2. Potencijalno reverzibilna stanja dijabetesa uključuju pre-diabetes - kada su vam šećeri u krvi viši od normalnog, ali nisu dovoljno visoki da bi se klasifikovali kao dijabetes - i gestacijski dijabetes, koji se javlja tokom trudnoće, ali može nestati nakon porođaja.

Simptomi

Simptomi dijabetesa mogu da variraju u zavisnosti od toga koliki je nivo šećera u krvi. Neki ljudi, posebno oni sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2, možda neće u početku imati simptome. Kod dijabetesa tipa 1, simptomi nastaju brzo i postaju ozbiljniji.

Neki od znakova i simptoma dijabetesa tipa 1 i 2 su:

  • Pojačana žeđ
  • Učestalo mokrenje
  • Jak osećaj gladi
  • Neobjašnjiv gubitak telesne mase
  • Prisustvo ketona u urinu (ketoni su nusprodukt razgradnje mišića i masti koji se dešavaju kada nema dovoljno dostupnog insulina)
  • Zamor
  • Razdražljivost
  • Zamućen vid
  • Rane koje se teško zaceljuju
  • Česte infekcije (desni, kože, vaginalne)

Dijabetes tipa 1 se može razviti u bilo kom životnom dobu, ali često se javlja u detinjstvu ili u adolescenciji. Dijabetes tipa 2 je dosta češći, takođe može da se razvije u bilo kom životnom dobu, ali tipičan je kod ljudi starijih od 40.

Kada posetiti doktora

  • Kada posumnjate da vi ili vaše dete možda imate dijabetes. Ukoliko primetite neke od mogućih simptoma, kontaktirajte svoga doktora. Što pre se uspostavi dijagnoza, tim pre i tretman može da počne.
  • Ukoliko ste već dijagnostifikovani sa dijabetesom. Kada dobijete dijagnozu, potrebno je pomno medicinsko praćenje dok se nivoi šećera u krvi ne stabilizuju.

Uzroci

Da bi ste razumeli dijabetes, prvo morate razumeti kako se glukoza normalno obrađuje u telu.

Kako insulin radi

Insulin je hormon koji se luči u pankreasu.

  • Pankreas luči insulin u krvotok.
  • Insulin cirkuliše, omogućujući da šećer ulazi u ćelije.
  • Insulin smanjuje nivo šećera u krvotoku.
  • Kako nivo šećera u krvi opada, tako opada i lučenje insulina iz pankreasa.

Koja je uloga glukoze

Glukoza - šećer - je izvor energije za ćelije koje čine mišiće i druga tkiva.

  • Glukoza dolazi iz dva glavna izvora: iz hrane i iz jetre.
  • Šećer se apsorbuje u krvotok gde ulazi u ćelije uz pomoć insulina.
  • Vaša jetra proizvodi i čuva glukozu.
  • Kada je nivo glukoze nizak, kao na primer kada niste jeli neko vreme, jetra razlaže uskladišteni glikogen u glukozu da bi održala nivo glukoze u normalnom opsegu.

Uzroci dijabetesa tipa 1

Tačan uzrok dijabetesa tipa 1 nije poznat. Ono što je poznato je da imuni sistem, koji se obično bori protiv štetnih bakterija i virusa, počne da napada i uništava ćelije koje proizvode insulin u pankreasu. Ovo ostavlja organizam sa malo ili bez insulina. Umesto transporovanja u ćelije, šećer se nagomilava u kvrotoku.

Smatra se da je tip 1 uzrokovan kombinacijom genetske osetljivosti i faktora iz okoline, iako su upravo ti faktori još uvek nejasni. Smatra se da telesna masa nije faktor dijabetesa tipa 1.

Uzroci predijabetesa i dijabetesa tipa 2

U predijabetesu - koji može dovesti do dijabetesa tipa 2 - i kod dijabetesa tipa 2, ćelije postaju otporne na dejstvo insulina, a vaš pankreas nije u stanju da napravi dovoljno insulina da prevaziđe ovaj otpor. Umesto da se šećer nosi u ćelije gde je potreban, on se nagomilava u krvotoku.

Zašto se tačno ovo dešava nije sasvim izvesno, mada genetika i faktori iz okruženja igraju ulogu i u razvoju ovog tipa dijabetesa. Prekormerna telesna masa je jako povezana sa dijabetesom tipa 2, ali nema svako sa ovim tipom dijabetesa prekomernu masu.

Uzroci gestacijskog dijabetesa

Za vreme trudnoće, posteljica proizvodi hormone za održavanje trudnoće. Ovi hormoni čine vaše ćelije otpornijim na insulin.

Normalna reakcija pankreasa je proizvodnja dovoljno dodatnog insulina da se prevaziđe ovaj otpor. Ali ponekad pankreas ne može da se održi i kada se to dogodi, premalo glukoze počne da ulazi u ćelije, a previše da ostaje u krvi, što dovodi do gestacijskog dijabetesa.

Faktori rizika

Faktori rizika kod dijabetesa zavise od tipa dijabetesa.

Faktori rizika za dijabetes tipa 1

Iako tačan povod javljanja dijabetesa tipa 1 nije poznat, postoje faktori koji signaliziraju povećan rizik:

  • Porodična istorija bolesti. Rizik se povećava ako roditelj ili brat/sestra imaju dijabetes tipa 1.
  • Faktori iz životne sredine. Okolnosti kao što je izlaganje virusnim bolestima verovatno igraju određenu ulogu u dijabetesu tipa 1.
  • Prisustvo oštećenja u ćelijama imunog sistema (auto-antitela). Ponekad se članovi porodice osoba sa dijabetesom tipa 1 testiraju na prisustvo auto-antitela za dijabetes. Ako imate ta auto-antitela, imate povećan rizik od razvoja dijabetesa tipa 1. Opet, ne razvija svako dijabetes sa ovim auto-antitelima.
  • Geografija. Određene države, poput Finske i Švedske, imaju veće šanse da budu sredine za razvoj dijabetesa 1.

Faktori rizika za predijabetes i dijabetes tipa 2

Slično tipu 1, nisu precizno određeni uzroci, ali među faktorima povećanog rizika su:

  • Telesna masa. Više masnih naslaga, veća otpornost ćelija na insulin.
  • Neaktivnost. Što ste fizički manje aktivni, to je veći rizik. Fizička aktivnost pomaže vam da kontrolišete svoju telesnu masu, a takođe i koristi glukozu kao energiju i čini vaše ćelije osetljivijim na insulin.
  • Porodična istorija bolesti. Rizik se povećava ako roditelj ili brat/sestra imaju dijabetes tipa 2.
  • Godine. Rizik se povećava sa godinama. Ovo može biti u vezi sa time da sa godinama ljudi počnu manje da vežbaju, izgube na mišićnoj masi i dobiju na telesnoj masi. Ali dijabetes tipa 2 je takođe u porastu i kod dece, adolescenata i mladih.
  • Gestacijski dijabetes. Ako ste u trudnoći razvili gestacijski dijabetes, rizik od pojave prediabetesa i dijabetesa tipa 2 kasnije se povećava. Ako ste rodili bebu koja teži više od 4 kilograma, takođe ste pod rizikom od dijabetesa tipa 2.
  • Sindrom policističnih ovarijuma. Kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika - uobičajeno stanje koje karakteriše nepravilan menstrualni period, višak rasta kose i gojaznost - povećava se rizik od dijabetesa.
  • Povišen krvni pritisak. Krvni pritisak viši od 140/90 mm Hg je povezan sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.
  • Abnormalni nivoi holesterola i triglicerida. Ako imate nizak nivo lipoproteina visoke gustine (HDL) ili "dobrog" holesterola, rizik od dijabetesa tipa 2 je veći. Trigliceridi su druga vrsta masti koja se prenosi u krvi. Osobe sa visokim nivoom triglicerida imaju povećan rizik od dijabetesa tipa 2. Vaš lekar može da vam kaže kakvi su nivoi holesterola i triglicerida.

Faktori rizika za gestacijski dijabetes

Bilo koja trudnica može da razvije gestacijski dijabetes, ali neke žene su u većem riziku nego neke druge. Neki od faktora rizika su sledeći:

  • Godine. Žene starije od 25 godina su u povećanom riziku.
  • Porodična istorija bolesti. Rizik se povećava ukoliko imate predijabetes - prethodnik dijabetesu tipa 2, ili ako blizak srodnik ima dijabetes tipa 2. Isto tako, ako je gestacijski dijabetes bio prisutan u prethodnim trudnoćama, ako je prethodna beba bila velika ili ako je na neobjašnjiv način došlo do mrtvorođenja.
  • Masa. Prevelika telesna masa u trudnoći je faktor rizika.

Komplikacije

Dugoročne komplikacije dijabetesa razvijaju se postepeno. Što duže imate dijabetes - i što manje kontrolišete šećer u krvi - veći je rizik od komplikacija. Na kraju, komplikacije dijabetesa mogu biti onesposobljavajuće ili čak opasne po život. Moguće komplikacije uključuju:

  • Kardiovaskularne bolesti. Dijabetes značajno povećava rizik od različitih kardiovaskularnih problema, uključujući koronarnu arterijsku bolest sa bolovima u grudima (angina), srčani udar, moždani udar i suženje arterija (ateroskleroza). Ako imate dijabetes, veća je verovatnoća da ćete imati kardiovaskularnu bolest ili moždani udar.
  • Oštećenje živaca (neuropatija). Višak šećera može da ošteti zidove sitnih krvnih sudova (kapilara) koji hrane nervne ćelije, posebno u vašim nogama. To može uzrokovati peckanje, ukočenost, peckanje ili bol koji obično počinje na vrhovima prstiju ili prstiju i postepeno se širi prema gore.
  • Ako se ne leči, možete izgubiti osećaj u zahvaćenim ekstremitetima. Oštećenje nerava u vezi sa varenjem može izazvati probleme sa mučninom, povraćanjem, dijarejom ili konstipacijom. Kod muškaraca može doći do erektilne disfunkcije.
  • Oštećenje bubrega (nefropatija). Bubrezi sadrže milione sitnih krvnih sudova (glomeruli) koji filtriraju štetne materije iz krvi. Dijabetes može da ošteti ovaj delikatni sistem. Teška oštećenja mogu dovesti do otkazivanja bubrega ili ireverzibilne endometrijske bolesti bubrega, što može zahtevati dijalizu ili transplantaciju bubrega.
  • Oštećenje očiju (retinopatija). Dijabetes može oštetiti krvne sudove mrežnjače (dijabetička retinopatija), što potencijalno može dovesti do slepila. Dijabetes takođe povećava rizik od drugih ozbiljnih stanja sa čulom vida, kao što su katarakta i glaukom.
  • Oštećenja stopala. Oštećenje nogu u nogama ili slaba cirkulacija krvi do stopala povećavaju rizik od različitih komplikacija. Ako se ne leče, posekotine i plikovi mogu razviti ozbiljne infekcije, koje često loše zaceljuju. Ove infekcije mogu u najgorim slučajevima da uzrokuju amputaciju nožnog prsta, stopala ili nogu.
  • Stanje kože. Dijabetes može da poveća verovatnoću na probleme sa kožom, uključujući bakterijske i gljivične infekcije.
  • Oštećenje sluha. Problemi sa sluhom su češći kod osoba sa dijabetesom.
  • Alchajmerova bolest. Dijabetes tipa 2 može povećati rizik od demencije, kao što je Alchajmerova bolest. Što je kontrola šećera u krvi slabija, čini se da je veći rizik. Iako postoje teorije o tome kako ovi poremećaji mogli biti povezani, ni jedna još nije dokazana.
  • Depresija. Simptomi depresije su česti kod ljudi sa dijabetesom tipa 1 i 2. Depresija može da utiče na proces lečenja.

Komplikacije gestacijskog dijabetesa

Većina trudnica koje imaju gestacijski dijabetes rode zdrave bebe. Međutim, nedostatak tretmana i nedostatak stalne kontrole nivoa šećera u krvi, može uzrokovati probleme i majci i bebi.

Komplikacije kod beba mogu nastati kao rezultat gestacijskog dijabetesa, uključujući:

  • Nagli rast. Dodatna glukoza može preći placentu, što izaziva bebin pankreas da počne da pravi dodatni insulin. To može dovesti do toga da beba postane prevelika (makrosomija) i do potrebe za carskim rezom.
  • Nizak šećer u krvi. Ponekad bebe majki sa gestacionim dijabetesom razvijaju nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemiju) ubrzo nakon rođenja, jer je njihova sopstvena proizvodnja insulina visoka. Ishrana i ponekad intravenozni rastvor glukoze može vratiti nivo šećera u krvi u normalu.
  • Dijabetes tipa 2 kasnije u životu. Bebe majki koje imaju gestacijski dijabetes imaju veći rizik od razvoja gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kasnije u životu.
  • Smrt. Bez tretmana, može doći do smrti, pre ili kratko posle rođenja.

Komplikacije kod majke takođe mogu nastati kao rezultat gestacijskog dijabetesa, uključujući:

  • Preklampsija. Ovo stanje karakteriše visok krvni pritisak, višak proteina u urinu i oticanje nogu i stopala. Preklampsija može dovesti do ozbiljnih ili čak po život opasnih komplikacija i za majku i za bebu.
  • Naknadni gestacijski dijabetes. Kada ste jednom u trudnoći imali gestacijski dijabetes, veća je verovatnoća da ćete ga opet imati kod sledeće trudnoće. Takođe ste skloniji razvoju dijabetesa - tipično dijabetesa tipa 2 - kako starite.

Komplikacije predijabetesa

Prediabetes može da se razvije u dijabetes tipa 2.

Prevencija

Dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti. Međutim, izbor zdravog načina života koji pomaže u lečenju predijabetesa, dijabetesa tipa 2 i gestacijskog dijabetesa mogu takođe da pomgnu u sprečavanju:

  • Hranite se zdravo. Birajte hranu sa manje masti i kalorija i hranu bogatiju vlaknima. Fokusirajte se na voće, povrće i žitarice. Težite raznolikosti da biste sprečili monotoniju.
  • Aktivirajte se fizički. Težite ka 30 minuta dnevno fizičke aktivnosti osrednjeg intenziteta dnevno, šetajte, vozite bicikl, plivajte. Ukoliko nemate vremena za dužu vežbu, podelite vežbanje na više manjih aktivnosti dnevno.
  • Izgubite višak kilograma. Ako imate prekomernu težinu, ukoliko izgubite samo 7% svoje telesne mase će smanjiti rizik od dijabetesa.
  • Ne pokušavajte da izgubite na telesnoj masi u toku trudnoće. Pričajte sa svojim doktorom o tome koja telesna masa se može smatrati zdravom u toku trudnoće.
  • Da bi ste dugoročno rešili problem sa telesnom masom, fokusirajte se na permanentne promene u načinu ishrane i životnom stilu. Gubitak telesne mase znači zdravije srce, više energije i poboljšano samopouzdanje.

Ponekad pojedini oralni lekovi mogu biti od pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, poput metformina. Ipak, zdrav način života ostaje jedini pravi način. Proveravajte krvnu sliku barem jednom godišnje.

Dijagnostika

Simptomi dijabetesa tipa 1 se mogu pojaviti iznenada i često su razlog za proveru nivoa šećera u krvi. Pošto simptomi drugih tipova dijabetesa i predijabetesa dolaze postepeno ili možda nisu očigledni, sledeći profili ljudi bi trebali da se testiraju:

  • Bilo ko sa indeksom telesne mase većim od 25, bez obzira na starost, koji ima dodatne faktore rizika, kao što su visok krvni pritisak, abnormalni nivo holesterola, posao gde se puno sedi, anamneza sindroma policističnih jajnika ili bolesti srca, i oni koji imaju bliskog srodnika sa dijabetesom.
  • Svako stariji od 45 godina bi trebao da izvrši proveru krvne slike; ako su rezultati normalni skrininge raditi svake tri godine.
  • Svaka žena koja je imala gestacijski dijabetes savetuje se da se testira na dijabetes svake tri godine.
  • Svakome kome je dijagnostifikovan prediabetes, savetuje se da se testira svake godine.

Testovi za dijabetes tipa 1 i tipa 2 i predijabetes

  • Test gliciranog hemoglobina (A1C). Ovaj test krvi, koji ne zahteva post, ukazuje na vaš prosečan nivo šećera u krvi u poslednja dva do tri mjeseca. On meri procenat šećera u krvi koji je vezan za hemoglobin, protein koji nosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima.
  • Što je viši nivo šećera u krvi, više hemoglobina ćete imati sa šećerom. Nivo A1C od 6,5 procenata ili više na dva odvojena testa pokazuje da imate dijabetes. A1C između 5,7 i 6,4% ukazuje na prediabetes. Ispod 5,7 se smatra normalnim.

Ako rezultati testa A1C nisu konzistentni, test nije dostupan, ili imate određena stanja koja mogu da učine A1C test netačnim - kao na primer, ako ste trudni ili imate neuobičajen oblik hemoglobina (poznat kao hemoglobinska varijanta) - vaš lekar može da koristi sledeće testove za dijagnostikovanje dijabetesa:

  • Nasumičan test krvi. Uzorak krvi se uzme u nasumičnom trenutku, bez obzira na vreme poslednjeg obroka, nasumični nivo šećera u krvi od 200 miligrama po decilitru (mg / dL) - 11,1 milimola po litru (mmol / L) - ili više ukazuje na dijabetes.
  • Test šećera u krvi. Uzorak krvi se uzima ujutro, pre doručka. Nivo šećera u krvi manji od 100 mg / dl (5,6 mmol / L) je normalan. Nivo šećera u krvi od 100 do 125 mg / dl (5,6 do 6,9 mmol / L) smatra se predijabetesom. Ako je to 126 mg / dl (7 mmol / L) ili više na dva odvojena testa, imate dijabetes.
  • Test oralne tolerancije glukoze. Za ovaj test, preko noći se ne jede i meri se nivo šećera u krvi. Onda pijete slatku tečnost, a nivo šećera u krvi se periodično testira u naredna dva sata.
  • Nivo šećera u krvi manji od 140 mg / dL (7,8 mmol / L) je normalan. Očitavanje više od 200 mg / dl (11,1 mmol / L) nakon dva sata ukazuje na dijabetes. Očitavanje između 140 i 199 mg / dL (7,8 mmol / L i 11,0 mmol / L) ukazuje na prediabetes.

Ako se sumnja na dijabetes tipa 1, vaš urin će biti testiran da bi se utvrdilo prisustvo nusproizvoda koji se stvara kada se mišićno i masno tkivo koriste za energiju, jer telo nema dovoljno insulina da koristi raspoloživu glukozu (ketone). Vaš lekar će verovatno uraditi i test da vidi da li imate destruktivne ćelije imunog sistema povezane sa dijabetesom tipa 1.

Testovi za gestacijski dijabetes

Vaš doktor će verovatno proceniti vaše faktore rizika za gestacijski dijabetes u ranoj fazi trudnoće:

  • Ako imate visok rizik od gestacijskog dijabetesa - na primer, ako ste bili gojazni na početku trudnoće; imali ste gestacijski dijabetes tokom prethodne trudnoće; ili imate majku, oca, brata ili sestru ili dete sa šećernom bolešću - vaš doktor vas može testirati na dijabetes prilikom prve prenatalne posete.
  • Ako ste u prosečnom riziku od gestacionog dijabetesa, verovatno ćete imati testiranje gestacionog dijabetesa tokom drugog tromesečja - obično između 24 i 28 nedelje trudnoće.

Vaš doktor može da predloži jedan od sledećih skrining testova:

  • Inicijalni tekst glukoze. Test započinje ispijanjem sirupastog rastvora glukoze. Jedan sat kasnije, imaćete test krvi za merenje nivoa šećera u krvi. Nivo šećera u krvi ispod 140 mg / dl (7,8 mmol / L) obično se smatra normalnim na ovom testu, iako to može varirati u određenim klinikama ili laboratorijama.
  • Ako je vaš nivo šećera u krvi veći od normalnog, to samo znači da imate veći rizik od gestacijskog dijabetesa. Vaš lekar će zatražiti naknadni test kako bi utvrdio da li imate gestacijski dijabetes.
  • Ponovni test glukozne tolerancije. Za naknadni test krv se meri ujutro (bez uzimanja hrane preko noći). Posle ispijanja slatkog rastvora koji sadrži višu koncentraciju glukoze - nivo šećera u krvi će biti proveravan svakog sata u periodu od tri sata.
  • Ako su najmanje dva očitavanja šećera u krvi viša od normalnih vrednosti utvrđenih za svaki od tri sata testa, biće vam dijagnostifikovan gestacijski dijabetes.

Tretman

U zavisnosti od tipa dijabetesa koji imate, praćenje nivoa šećera u krvi, insulin i oralni lekovi mogu igrati ulogu u vašem tretmanu. Zdrava ishrana, održavanje zdrave težine i učešće u redovnim fizičkim aktivnostima takođe su važni faktori u upravljanju dijabetesom.

Tretmani za sve vrste dijabetesa

Važan deo upravljanja dijabetesom - kao i celokupnim zdravljem - je održavanje zdrave telesne mase kroz zdrave načine ishrane i fizičku aktivnost:

  • Zdrava ishrana. Suprotno popularnoj percepciji, ne postoji specifična dijeta za dijabetes, ali određene smernice postoje. Potrebno je fokusiranje ishrane na više voća, povrća i celih zrna - namirnica koje su bogate nutritivnim sajstojcima i vlaknima i sa niskim sadržajem masti i kalorija - i smanjite zasićene masti, rafinisane ugljene hidrate i slatkiše. U stvari, to je najbolji plan prehrane za celu porodicu. Hrana sa šećerom je u redu s vremena na vreme, sve dok se računa kao deo vašeg plana obroka.
  • Može biti diskutabilno šta i koliko jesti. Nutricionista vam može pomoći da napravite plan obroka koji odgovara vašim zdravstvenim ciljevima, preferencijama u hrani i načinu života.
  • Fizička aktivnost. Svakome su potrebne redovne aerobne vežbe, a ljudi koji imaju dijabetes nisu izuzetak. Vežbanjem se snižava nivo šećera u krvi pomeranjem šećera u vaše ćelije, gde se koristi za energiju. Vežbanje takođe povećava vašu osetljivost na insulin, što znači da vašem telu treba manje insulina za transport šećera do vaših ćelija.
  • Zatražite potvrdu od vašeg doktora za vežbanje, zatim odaberite aktivnosti u kojima uživate (plivanje, hodanje, vožnja bicikla). Najvažnije je da fizička aktivnost postane deo svakodnevne rutine.
  • Trudite se da dnevno imate 30 minuta ili više aerobnih vežbi, u komadu ili tri puta po 10 minuta dnevno. Ako niste bili aktivni neko vreme, počnite polako i produžujte vreme postepeno.

Tretmani za dijabetes tipa 1 i tipa 2

Tretman dijabetesa tipa 1 uključuje injekcije insulina ili upotrebu insulinske pumpe, česte kontrole šećera u krvi i brojanje ugljenih hidrata. Lečenje dijabetesa tipa 2 prvenstveno uključuje promenu načina života, praćenje šećera u krvi, zajedno s lekovima za dijabetes, insulinom ili oboje.

  • Praćenje šećera u krvi. U zavisnosti od plana lečenja, možete proveriti i zabeležiti šećer u krvi čak četiri puta dnevno ili češće ako uzimate insulin. Pažljivo praćenje je jedini način da budete sigurni da vam nivo šećera u krvi ostane unutar ciljnog opsega. Osobe sa dijabetesom tipa 2 koje ne uzimaju insulin češće proveravaju nivo šećera u krvi.
  • Ljudi koji primaju terapiju insulinom takođe mogu da kontrolišu nivo šećera u krvi uz stalni monitoring glukoze. Iako ova tehnologija još uvek nije u potpunosti zamenila merač glukoze, može značajno smanjiti broj uzoraka potrebnih za proveru šećera u krvi i dati važne informacije o nivou šećera u krvi.
  • Čak i uz pažljivo praćenje programa, nivoi šećera u krvi mogu da se nekad nepredvidivo promene. Uz pomoć doktora možete da naučite kako se nivo šećera menja kao odgovor na hranu, fizičku aktivnost, lekove, bolest, alkohol, stres, i kod žena - kao odgovor na fluktacije u nivoima hormona.
  • Pored dnevnog praćenja nivoa šećera u krvi, vaš doktor može da preporuči i regularno A1C testiranje za merenje prosečnog nivoa šećera u krvi u poslednja 2-3 meseca.
  • U poređenju sa svakodnevnim testovima šećera u krvi, A1C testiranje bolje ukazuje na to koliko dobro vaš plan lečenja dijabetesa funkcioniše u celini. Povišeni nivo A1C može signalizirati potrebu za promenom oralnih lekova, režima insulina ili plana obroka.
  • Vaš ciljni ciljni A1C rezultat može da varira u zavisnosti od uzrasta i različitih drugih faktora, kao što su druga medicinska stanja koja možda imate. Za većinu ljudi sa dijabetesom preporučuje se A1C ispod 7 procenata. Konsultujte se sa lekarom oko ciljne vrednosti za A1C koja bi odgovarala vama.
  • Insulin. Ljudima sa tipom 1 dijabetesa je insulinska terapija potrebna da prežive. Mnogim ljudi sa dijabetesom tipa 2 ili sa gestacionim dijabetesom takođe treba insulinska terapija.
  • Postoji mnogo vrsta insulina, uključujući onaj brzog dejstva, usporenog dejstva i različite među opcije. U zavisnosti od slučaja do slučaja doktor može da prepiše mešavinu tipova insulina.
  • Insulin se ne može uzimati oralno da bi se snizio šećer u krvi jer želudačni enzimi ometaju delovanje insulina. Često se insulin ubrizgava tankom iglom i špricom ili insulinskom olovkom.
  • Jedna od opcija je i insulinska pumpa, koja je veličine mobilnog telefona i koja se nosi na spoljnjem delu tela. Epruveta povezuje mali rezervoar insulina sa kateterom koji je umetnut ispod kože abdomena.
  • Jedna od opcija i bežična pumpa, koja se programira za doziranje određene količine insulina. Može se podesiti da daje više ili manje insulina u zavisnosti od obroka, nivoa aktivnosti i nivoa šećera u krvi.
  • Novi pristup lečenju, još uvek nedostupan, je lučenje insulina u zatvorenoj petlji, tzv. veštački pankreas. On povezuje monitor glukoze sa insulinskom pumpom i automatski luči odgovarajuću količinu insulina kada je to potrebno.
  • Postoji više varijanti veštačkog pankreasa, a klinička ispitivanja daju ohrabrujuće rezultate.
  • Oralni i drugi lekovi. Ponekad se propisuju i drugi oralni ili ubrizgani lekovi. Neki lekovi za dijabetes stimulišu pankreas da proizvodi i oslobađa više insulina. Drugi inhibiraju proizvodnju i oslobađanje glukoze iz jetre, što znači da je potrebno manje insulina za transport šećera u vaše ćelije.
  • Drugi lekovi blokiraju delovanje želudačnih ili intestinalnih enzima koji razgrađuju ugljenohidrate ili čine vaše tkivo osetljivijim na insulin. Metformin je načelno prvi lek koji se propisuje za dijabetes tipa 2.
  • Transplantacija. Kod nekih ljudi koji imaju dijabetes tipa 1, jedna od opcija može biti transplantacija pankreasa. Posle uspešne operacije, insulinska terapija više nije potrebna.
  • Ali transplantacije nisu uvek uspešne, i ove procedure predstavljaju jako ozbiljan rizik. Potrebno je uzimati odgovarajuće lekove za sprečavanje odbacivanja organa do kraja života. Ovi lekovi mogu imati ozbiljne sporedne efekte, zbog čega su transplantati obično rezervisani za osobe čiji se dijabetes ne može kontrolisati ili oni kojima je takođe potrebna transplantacija bubrega.
  • Barijatrijska operacija. Iako se ne razmatra kao tretman za dijabetes tipa 2, ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji su gojazni i imaju indeks telesne mase veći od 35 mogu imati koristi od ove vrste operacije. Ljudi koji su bili podvrgnuti želučanom bajpasu su imali značajna poboljšanja u nivou šećera u krvi. Međutim, dugoročni rizici i koristi ove procedure za dijabetes tipa 2 još nisu poznati.

Tretman za gestacijski dijabetes

Kontrola nivoa šećera u krvi je neophodna za održavanje zdrave bebe i izbegavanje komplikacija tokom porođaja. Pored održavanja zdrave ishrane i vežbanja, plan lečenja može uključivati praćenje šećera u krvi i, u nekim slučajevima, korišćenje insulina ili oralnih lekova.

Vaš lekar će takođe pratiti nivo šećera u krvi tokom porođaja. Ako vam se šećer u krvi diže, vaša beba može osloboditi visoke nivoe insulina - što može dovesti do niskog nivoa šećera u krvi odmah nakon rođenja.

Lečenje predijabetesa

Ako imate predijabetes, izbor zdravijeg životnog stila može vam pomoći da vratite nivo šećera u krvi na normalan nivo ili barem da ga ne povećavate u odnosu na nivoe kod dijabetesa tipa 2. Održavanje zdrave težine kroz vežbanje i zdravu ishranu može pomoći. Vežbanje najmanje 150 minuta nedeljno i gubitak oko 7% telesne mase može da spreči ili odloži dijabetes tipa 2.

Ponekad su lekovi - kao što je metformin - takođe opcija ako ste pod visokim rizikom od dijabetesa, uključujući i kada se predijabetes pogoršava ili ako imate kardiovaskularne bolesti, bolest masne jetre ili sindrom policističnih jajnika.

U drugim slučajevima su potrebni lekovi za kontrolu holesterola i za kontrolu visokog krvnog. Vaš lekar može da prepiše terapiju niskom dozom aspirina kako bi se sprečilo kardiovaskularno oboljenje ako ste pod visokim rizikom. Ipak, izbor zdravog načina života ostaje ključan.

Znaci problema kod svih vrsta dijabetesa

Pošto mnogi faktori mogu da utiču na nivo šećera u krvi, ponekad mogu nastati problemi koji zahtevaju trenutnu negu, kao što su:

  • Visok šećer u krvi (hiperglikemija). Nivo šećera u krvi može porasti iz više razloga, uključujući i preveliki unos hrane, bolest, ne uzimanje dovoljno lekova za snižavanje glukoze. Proverite nivo šećera u krvi prema uputstvima vašeg lekara i pratite znakove i simptome visokog šećera u krvi - učestalo mokrenje, povećanu žeđ, suva usta, zamagljen vid, umor i mučninu. Ako imate hiperglikemiju, biće potrebno da prilagodite plan obroka, lekova ili oboje.
  • Povećan nivo ketona u urinu (dijabetička ketoacidoza). Ako su vaše ćelije gladne energije, vaše telo može početi da razbija mast. Ovo proizvodi toksične kiseline poznate kao ketoni. Obratite pažnju na gubitak apetita, slabost, povraćanje, groznicu, bol u stomaku i slatki, voćni dah.
  • Možete proveriti nivo ketona u urinu pomoću testova koje je moguće kupiti u apoteci. Ako imate višak ketona u urinu, odmah se obratite lekaru ili potražite hitnu pomoć. Ovo stanje je češće kod osoba sa dijabetesom tipa 1.
  • Hiperglikemija je stanje izuzetno povišenog nivoa šećera u krvi, iznad 600 mg/dL (33.3 mmol/L). Simptomi su suva usta, ekstremna žeđ, groznica, gubitak vida, halucinacije. Stanje je znak loše teraije i loše regulisanje bolesti.
  • Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija). Ako uzimate lekove koji smanjuju šećer u krvi, uključujući insulin, nivo šećera u krvi može opasti iz više razloga, uključujući preskakanje obroka i povećanje fizičke aktivnosti u većoj meri od uobičajne. Nizak nivo šećera u krvi se takođe javlja ako uzmete previše insulina ili višak lekova za snižavanje glukoze koji izazivaju lučenje insulina u pankreasu.
  • Redovno proveravajte nivo šećera u krvi i pazite na znakove i simptome niskog nivoa šećera u krvi - znojenje, drhtavost, slabost, glad, vrtoglavica, glavobolja, zamagljen vid, palpitacije srca, razdražljivost, nerazgovetan govor, pospanost, zbunjenost, nesvestice i napade. Nizak nivo šećera u krvi se leči ugljenohidratima koji se brzo apsorbuju, kao što su voćni sok ili tablete glukoze.

Način života i kućni lekovi

Dijabetes je ozbiljna bolest. Potrebno je pratiti plan lečenja dijabetesa 24 sata dnevno. Pažljivo upravljanje dijabetesom može da smanji rizik od ozbiljnih (čak i po život opasnih) komplikacija.

  • Posvetite se borbi sa dijabetesom. Naučite što više možete o bolesti, povežite se sa stručnacima i tražite pomoć kada vam je potrebna.
  • Izaberite zdravu hranu i održavajte zdravu težinu. Ako imate prekomernu telesmu masu, gubitak od samo 5 posto svoje telesne mase može da napravi razliku u kontroli šećera u krvi ako imate predijabetes ili dijabetes tipa 2. Zdrava ishrana je ona sa mnogo voća, povrća, žitarica i mahunarki, i sa ograničenom količinom zasićenih masti.
  • Neka fizička aktivnost bude deo vaše dnevne rutine. Redovno vežbanje može da pomogne u sprečavanju prediabetesa i dijabetesa tipa 2, a može da pomogne i onima koji već imaju dijabetes da održavaju bolju kontrolu šećera u krvi. Preporučuje se svakodnevno minimalno 30 minuta umerene vežbe - kao što je brzo hodanje.
  • Kombinacija vežbi - aerobne vežbe, kao što je hodanje ili ples, sa treniranjem otpornosti kao što je dizanje tegova ili joga dva puta nedeljno - često pomaže da se kontroliše nivo šećera u krvi efikasnije nego kod bilo koje pojedinačne vežbe.
  • Probajte da smanjite vreme koje provodite sedeći. Trudite se da ustanete i prošetate sa vremena na vreme.

Način života sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2

Dodatno, ako imate dijabetes tipa 1 ili tipa 2:

  • Identifikuju se. Nosite oznaku ili narukvicu koja kaže da imate dijabetes. Držite komplet glukagona u blizini u slučaju niskog nivoa šećera u krvi - i pobrinite se da vaši prijatelji i porodica znaju kako da ga koriste.
  • Zakažite godišnje sistematske preglede i redovne preglede očiju. Vaša redovna kontrola dijabetesa nije zamena za godišnje sistematske preglede ili rutinske preglede oka. Tokom sistematskog pregleda, vaš lekar će tražiti komplikacije vezane za dijabetes i druge medicinske probleme. Na očnom pregledu proverite znakove oštećenja mrežnjače, katarakte i glaukoma.
  • Vakcinitiše se redovno. Visok šećer u krvi može da oslabi vaš imunološki sistem. Vakcinitiše se za svaku sezonu gripa, a vaš lekar može preporučiti i vakcinu protiv upale pluća. Preporučuje se i vakcinacija protiv hepatitisa B ako prethodno niste bili vakcinisani protiv hepatitisa B i ako ste odrasli od 19 do 59 godina sa tipom 1 ili tipom 2 dijabetesa.
  • Obratite pažnju na svoja stopala. Perite noge svakodnevno u mlakoj vodi. Nežno ih osušite, posebno između prstiju. Koristite losion za vlaženje, ali ne između prstiju. Svakodnevno proveravajte noge tražeći tragove plikova, posekotina, čireva, crvenila ili oticanja.
  • Držite krvni pritisak i holesterol pod kontrolom. Konzumiranje zdrave hrane i redovno vežbanje mogu značajno doprineti kontroli visokog krvnog pritiska i holesterola. Možda će biti potrebni i lekovi.
  • Pazite na zube. Dijabetes može da vas izloži ozbiljnijim infekcijama desni. Perite i čistite zube najmanje dva puta dnevno. A ako imate dijabetes tipa 1 ili tipa 2, zakazujte redovne stomatološke preglede. Odmah se posavjetujte sa svojim stomatologom ako vaše desni krvare ili izgledaju crveno ili natečeno.
  • Ako pušite zamolite svog lekara da vam pomogne da prestanete. Pušenje povećava rizik od različitih komplikacija dijabetesa. Pušači koji boluju od dijabetesa imaju veću verovatnoću da umru od kardiovaskularnih bolesti nego nepušači koji imaju dijabetes.
  • Ako pijete alkohol, činite to odgovorno. Alkohol može izazvati i visok i nizak nivo šećera u krvi, u zavisnosti od toga koliko pijete i da li jedete u isto vreme. Ako se odlučite da pijete, učinite to samo umereno - jedno piće dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce - i uvek uz hranu.
  • Ne zaboravite da uključite ugljene hidrate iz alkohola koje pijete u dnevnu računicu ugljenih hidrata. I proverite nivo šećera u krvi pre nego što odete u krevet.
  • Obratite pažnju na stres. Hormoni koje vaše telo može da proizvede kao odgovor na produženi stres može da spreči da insulin funkcioniše ispravno, što će podići nivo šećera u krvi i još više podići stres. Postavite granice za sebe i odredite prioritete svojih zadataka. Naučite tehnike relaksacije i spavajte redovno.

Alternativna medicina

Pokazalo se da brojne supstance poboljšavaju senzitivnost insulina u nekim studijama, dok druge studije ne uspijevaju naći nikakvu korist za kontrolu šećera u krvi ili za snižavanje nivoa A1C. Zbog konfliktnih nalaza, ne postoje alternativne terapije koje se trenutno preporučuju da se pomogne svima u upravljanju šećerom krvi.

Ukoliko odlučite da probate bilo koju alternativnu terapiju, nemojte prestati da uzimate lekove koje je lekar propisao. Razgovarajte sa svojim lekarom o upotrebi bilo koje od ovih terapija kako biste bili sigurni da neće izazvati neželjene reakcije ili da će biti u interakciji sa vašom trenutnom terapijom.

Konačno, ne postoje nikakvi tretmani - alternativni ili konvencionalni - koji mogu izlečiti dijabetes, pa je veoma važno da ljudi koji primaju insulinsku terapiju za dijabetes ne prestanu da koriste insulin, osim ako im lekari to ne naredi.

Suočavanje i podrška

Život sa dijabetesom može da bude težak i frustrirajuć. Ponekad, čak i kada ste sve uradili kako treba, nivo šećera u krvi može porasti. Ali držite se plana upravljanja dijabetesom i verovatno ćete videti pozitivnu razliku u vašem A1C kada sledeći put posetite svog lekara.

Pošto borba sa dijabetesom može da bude dugotrajna i iscrpljujuća, nađite nekog sa kim možete da razgovarate o problemu ili se pridružite nekoj od grupa za podršku. Deljenje frustracija i uspeha sa ljudima koji razumeju kroz što prolazite mogu biti od velike pomoći.

Priprema za pregled

Ukoliko imate simptome dijabetesa verovatno ćete krenuti od svog lekara opšte prakse. Ako vaše dete pokazuje simptome, posavetujte se sa pedijatrom. Ako su nivoi šećera u krvi izuzetno visoki, verovatno ćete dobiti hitnu pomoć.

Ako nivo šećera u krvi nije dovoljno visok da vas ili vaše dete odmah dovedu u opasnost, možete se obratiti doktoru specijalisti za dijabetes (endokrinolog). Ubrzo nakon dijagnoze, verovatno ćete se susresti i sa edukatorom za dijabetes i dijetetičarom da biste dobili više informacija o načinu borbe sa dijabetesom.

Evo nekih informacija koje vam mogu pomoći u pripremi za pregled, da bi ste znali šta da očekujete.

Šta možete da uradite

  • Informišite se da li postoje nekakve restrikcije pre pregleda. Kada zakazujete pregled, pitajte da li trebate nešto da uradite u sklopu pripreme - ograničenje ishrane za test šećera krvi i tome slično.
  • Zabeležite simptome koje imate, uključujući i one koji mogu delovati nepovezano.
  • Zabeležite ključne lične informacije, uključujući veće stresove i skorašnje životne promene. Ako pratite nivoe glukoze kod kuće, pripremite rezultate sa datumima i vremenima testiranja.
  • Zabeležite listu alergija koje imate kao i svih lekova, vitamina i suplemenata koje trenutno uzimate.
  • Zabeležite porodičnu medicinsku istoriju. Konkretno, bilo koje rođake koji su imali ili imaju dijabetes, srčane napade ili moždane udare.
  • Povedite člana porodice ili prijatelja, ako je to moguće, da bi vam neko pomogao da zapamtite sve informacije koje su vam potrebne.
  • Zabeležite pitanja koje želite da pitate doktora. Postavite pitanja o aspektima borbe sa dijabetesom oko kojih niste sigurni.
  • Obnovite recepte za lekove koje koristite. Doktor vam može napisati nove recepte dok ste kod njega.

Pripremite spisak pitanja da bi ste maksimalno iskoristili vreme koje provedete sa doktorom. Za dijabetes, neka od pitanja koja treba pitatu su:

  • Da li su simptomi koje imam u vezi sa dijabetesom ili sa nečim drugim?
  • Da li su mi potrebni testovi?
  • Šta još mogu da uradim da zaštitim svoje zdravlje?
  • Koje su druge opcije za borbu sa dijabetesom?
  • Imam druge zdravstvene probleme, koji je najbolji pristup za terapiju u tom slučaju?
  • Kojih restrikcija treba da se držim?
  • Treba li da posetim još nekog specijalistu?
  • Postoji li alternativa medikamentima koje prepisujete?
  • Gde mogu dodatno da se informišem (knjige, internet)?

Šta očekivati od doktora

Vaš doktor će vam verovatno postaviti neka od sledećih pitanja:

  • Možete li da opišete svoje simptome?
  • Da li imate simptome stalno, ili oni dolaze i odlaze?
  • Koliko su vaši simptomi ozbiljni?
  • Da li imate dijabetes ili preklampsiju u porodici?
  • Kakav je vaš režim ishrane?
  • Da li vežbate, na koji način i koliko?


Ovo je sadržaj informativno-edukativnog karaktera i nije zamena za medicinski savet, dijagnozu ili terapiju. Za profesionalnu pomoć uvek se obratite stručnom licu.

Ako mislite da ovaj tekst može biti od koristi još nekome, širite ga dalje: